РАДЕ ЖИВКОВИЋ ''ОДРЖАН ТРИНАЕСТИ ТРАДИЦИОНАЛНИ СКУП  ШЕКУЛАРАЦА У БЕОГРАДУ''

   ОДРЖАН ТРИНАЕСТИ ТРАДИЦИОНАЛНИ СКУП  ШЕКУЛАРАЦА У БЕОГРАДУ 

У београдском ,,Хотелу Славија“, 02.децембра одржан је традиционални годишњи скуп Шекулараца и њихових потомака, који живе и раде у Београду. Велика хладноћа и лоше време, не да нису били препрека, већ су мотивационо деловали на Шекуларце да се окупе и присуствују једном лепом догађају. Свечана сала овог београдског хотела била је испуњена до последњег места. Скупу су присуствовали они, чијим венама ,,тече“ Шекуларска ријека, потомци див јунака Даше и Вука Љевака, Васовог племена и Дробњака, они који у срцу трајно носе слике завичаја, а живе, не само у српској престоници, већ и у Крагујевцу, Ковину, Краљеву и другим градовима Србије,драги гости из Шекулара и гости из Основне школе из Барошевца код Лазаревца, која носи име великог шекуларског интелектуалца и сина, народног хероја Милорада Лабудовића.

Скуп је у име ,,Завичајног удружења Шекулар“ поздравио председник Скупштине Удружења Божидар Спалевић, који је истакао циљеве и задатке Удружења и неопходност још већег мобилисања, како би се реализовали пројекти, који ће нас оснажити и омогућити нам да у већој мери помогнемо родни крај. Поздрављајући  Нађу Радевић и њене ћерке Јелену и Тамару, Спалевић је још једном истакао празнину, коју је својим прераним одласком створио идејни творац и родоначелник Удружења Милорад – Мићо Радевић.

,,Његова визија, прегалаштво и жеља да се љубав према Шекулару преноси на децу и унуке, који су рођени у Београду, да се дружимо, помажемо и окупљамо, били су и остаће циљеви на којима ће истрајавати руководство ,,Завичајног удружења Шекулар“. Име Мића Радевића ће се увек спомињати са великим поштовањем и уважавањем, а дела која је оставио су непролазна.Захваљујем се професору Благоју Шарићу и Милошу Бракочевићу, што су по овако тешком времену дошли из Шекулара и увеличали наш скуп, као и Љиљани Илић,директору Основне школе Милорад Лабудовић из Барошевца, која нас је, заједно са педагогом и секретаром школе, удостојила својим присуством. Преносим свима поздраве од академика Миомира Дашића,народних посланика у Скупштини Црне Горе, наших Шекулараца Емила Лабудовића и Радојице Живковића, председника МЗ Шекулар Веска Давидовића, председника Скупштине општине Беране Горана Киковића и Бранислава – Брана Оташевића, председника ,,Удружења српских писаца у земљи и расејању“ из Андријевице, који су из оправданих разлога били спречени да дођу на наш скуп. Хвала свима њима, хвала вам драги Шекуларци што подржавате овакав вид завичајног окупљања и у здрављу, весељи и у већем броју се сретали и наредних година – рекао је између осталог Божидар Спалевић.

У времену у којем живимо, времену тешке економске и социјалне кризе, није ни мало лако организовати овакав скуп у срцу престонице. ,,Завичајно удружење Шекулар“, односно његово руководство, из године у годину чине велике напоре да се на једном месту, по повољним ценама, окупи што већи број Шекулараца. Међу онима, који својим утицајем, финансијама и угледом успевају да склопе коцкице у такав завичајни мозаик и представе га у најбољем светлу, ваља истаћи Божидара и Борислава Спалевића, Веселина Лекића, Неђељка Лекића и Драгана Бракочевића. То су људи, који заједно са члановима Извршног одбора, настављају и баштине идеју и аманет Мића Радевића да се окупљамо, дружимо, посећујемо и помажемо.

Још једно вече препуно емоција и сећања је иза нас. Вече, које је својим гусларским и гласовним даром оплеменио Шекуларац, гуслар из Крагујевца Раденко Рмуш, који нас је гудалом и струнама прошетао Шекуларом, његовим планинама и брдима и поново нас подсетио на значај чобаница, непролазне и незаборавне теме,како у народној песми, тако и у нашој младости. Сећања, успомене, подсећања и обећања, били су прилог богатом менију, које је за овај братски окуп спремило особље ,,Хотела Славија“Ако се испуне сва обећања дата у овој хладној и снежној ноћи, неће викенд проћи а да се не видимо ? Наравно да је то немогуће у једном двомилионском граду, али је свакако могуће да се, кад год нам се укаже прилика, а да није на жалост, да се нађемо и уз чашицу разговора и комад успомена присетимо босоногог и безбрижног детињства и ране младости, најсрећније етапе нашег живота и слика, које никада неће избледети. Ми то једноставно морамо, због наше деце и унучади, која треба да знају ко су, одакле су, ко су им били славни преци и да буду захвални месту, које је отхранило и знањем напојило њихове очеве и мајке.

Уз Божију помоћ и у здрављу и весељу се срели следеће године. Волимо драга браћо и сестре Шекулар, волимо Његова села, поштујмо славе и обичаје. Волимо га, јер ми, поред Њега, имамо и много оних које волимо, а Он нема никог другог, осим нас.

За српско гласило ,,Глас Холмије“ из Берана, утисак о овом завичајном скупу пренео Раде Живковић, новинар, писац и публициста из Београда